BANERLEVO BANERyoutubecrveni BANERfacebook BANERtviterzeleni

ШКОЛАРЦИ

mircic
grovana
vreme znanja

prvi dan skole 1

Радови ученика

Ана Живковић 2/3

ТОШИНА ПРОСИДБА

(Срећан и паметан крај доживљаја мачка Тоше)

(По мотивима дела Бранка Ћопића „Доживљаји мачка Тоше“)

Ликови: Тоша, Триша, Таша, Маша и Раша

          Прва сцена

Ликови: Тоша и Триша

Деда Тришина колиба. Деда Триша седи покрај ватре са претећим изразом на лицу.

ТРИША: Добро Тошо, оженићу те. Ево, свега ми на овом белом свету, оженићу те!!! Можда се тако смириш и провредниш!?  Само још да нађемо неку добру и вредну мачкицу.

ТОША:  (задовољно) Ха, ха, ја сам је већ нашао!

ТРИША: (забринуто) Коју??? Причај!!!

ТОША: Машу. То је мачка старог брке Раше и оне намргођене Таше што живе у долини.

ТРИША: Аааа... та Маша. Добро. Она је фина мачкица. Баш фина. Видим је како свако јутро лови мишеве по пољу.

ТОША: Да, да и лепа је! (глади брк) Него стари, када идемо да просимо Машу?

ТРИША: Сутра, сутра, дечаче мој. Чим сване.

  

          Друга сцена

Следећег дана. У чича Рашиној колиби.

Ликови: Триша, Тоша, Раша, Таша, Маша

РАША: (Изненађено и љутито што види неваљалог мачка) Тришо, одакле ти овако рано? Још си повео и тог твог неваљалца!

ТРИША:  (пријатељски) Рашо, ми смо дошли да разговарамо са тобом и са твојом женом Ташом! Ствар је веома озбиљна и неодложна!

ТАША: ( у колибу улази баба Таша. И она је збуњена неочекиваном посетом) И мене тражите? О чему да разговарамо?

ТРИША: (срамежљиво) Знате, ја имам мога Тошу. Он се мало заљубио у вашу Машу... Па сам мислио ако се ви слажете... знате... било би лепо... (није стигао ни да заврши реченицу, прекиде  га Таша.)

ТАША: (виче) Срам вас било!! Зар моја Маша да се уда за ову вуцибатину! Пробисвета! Ленчугу! Ни у сну! Он само прави проблеме! Никада, никада!!!! (гађа преплашеног мачка подераном папучом)

РАША: Он је једна обична врећа бува! Лопов и нерадник! Одлазите!! Одлазите!!

(Покуњи се мачак, покуњи се деда и ужурбано кретешоше кући. Испред њих се одједном створи Маша.)

МАША: (жалосно) Тошо, стани! Све сам чула. Знаш и сам какве си све невоље доносио. Жао ми је. Када би се потрудио да се промениш, можда... Докажи свима да можеш да будеш бољи. Мени за љубав!!

Није прошло пуно времена, мачак Тоша се смирио. Почео је да лови мишеве по целом крају; помагао је свима, кренуо је чак и у школу. Брзо је заслужио Машину љубав и поверење.

Венчали су се и живели срећно до краја живота.

Ееее, тако је то када човек одлучи да се жени!!!

АХ, та љубав! Натера мачора и мишеве да лови!

КРАЈ!!!

 

 

Јована Радивојевић 5/3

Основна школа „Момчило Живојиновић“ Младеновац

Најоштрије перо

„ОРЛОВИ РАНО ЛЕТЕ“ - KРИТИЧКИ ОСВРТ

Наш познати писац, Бранко Ћопић, написо је пуно шаљивих, занимљивих, романа и прича. Један од таквих је и роман „Орлови рано лете“, објављен 1959.године.

Док сам читала ову књигу толико сам се уживела у њу да сам се осећала као неки додатни лик књиге. Када сам је прочитала, радост, узбуђење и неизвесност заменила је туга. Вероватно се питате, зашто туга?  Зато што ми је било жао што сам је већ прочитала, јер је читање ове књиге за мене било једно веома лепо искуство.

У овом роману се ради о другарству и догодовштинама харамбаше Јованчета и његове дружине.Дешава се једна велика промена радње. Игра и бежање из школе разиграних дечака прелази у суров ратни план. Ипак слога, храброст и јунаштво све спашавају. Ово је роман о храбрости, напорном раду, понекад љубомори, срећи, патњи и пријатељству.

Главни лик је харамбаша Јованче, вођа дружине. Храбри, паметни и упорни Јованче проширује дружину која се налази у логору Тепсија. Сви ликови су испреплитани.

Луња воли Стрица, Стриц воли Марицу, Мачак воли Марицу, Марица воли обојицу, Николица воли Жују, Жуја воли све, Лијан воли ракију, а и ракија њега... Док се Јованчетова дружина забавља, истражује, ни не слути шта ће се десити. Усташе бомбардују Београд. Све ово дешава се у Прокину Гају 1941.године на почетку Другог светског рата. Почетак овог рата представља заплет односно сукоб добра и зла. Како би спасили своју државу,  дечаци Јованчетове дружине одлазе и рано постају хајдуци заједно са пољарем Лијаном.

            Моја осећања после читања ове књиге само потврђују колико ми се књига допала, али то не значи да у њој нема ничега што ми се није допало. Не допада ми се то што се Стриц, каква год да је Луња, према њој понаша неваспитано и безобразно. Мало ми је чудно што Ђоко Потрк да би написао неку песму, мора да грицка гранчице различитог дрвећа. А нарочито ми се не допада што њихову безбрижну игру прекида рат.

Ова књига ме је доста тога научила, нпр. да је слога много важна и да прави другови заиста вреде и постоје.

Препоручујем свима који то до сада нису учинили да што пре набаве овај роман јер ће заиста уживати читајући га.

Кристина Спасојевић 8/2

Основна школа „Момчило Живојиновић“ Младеновац

најхрабрије перо

„Можда бих га некако могао дохватити“

Мој задатак био је да прочитам и критички оценим књигу „Башта сљезове боје“ коју је Бранко Ћопић написао скупљајући приче из свога живота.

Животна лекција, животна прича. Да, управо то представља ова књига.

Кроз многобројне догађаје, за које је додуше немогуће да се десе у нашем добу, писац даје савете и помаже свима који се нађу у таквој или сличној ситуацији .

Главни јунак књиге, поред самог писца тј. Бранка Ћопића је његов деда Раде, код којег попут многих данашњих деда и баба долази до супротстављања мишљења са унуцима. Ћопића на неки начин могу упоредити са собом у тренуцима када на крају, без обзира на све испада крив, када успева у ономе што је намерио да учини шта год да се деси и какве год да буду последице

.

            „Можда бих га некако могао дохватити“

Могућност је претворио у чињеницу; претворио је у сазнање да га се Месец плаши. Управо то је моја омиљена епизода у овој књизи. Баш у њој долази до супротстављања мишљења и истрајности главног лика. Поред наша два јунака са супротстављеним мишљењима овде се појављује и „појачање“ нашем упорном јунаку. Деда Петрак стаје на Ћопићеву страну и помаже му да провери своје могућности и да ухвати Месец.

Милена Вујић 8/2

 Основна школа „Момчило Живојиновић“ Младенова

 најталентованије перо

„Снови у џепу“

Збирку приповедака „Башта сљезове боје“ Бранко Ћопић је објавио 1970. године.

То је збирка кратких прича o авантурама и доживљајима које је Бранко, као дечак, проживео. Кроз редове књиге провлачи се пишчева духовитост проткана нитима сете.

Ово је књига о детињству. О детињству које се никада не може поново проживети. Јер, нико од нас неће поново бити дете. Никада више толико снова у џепу.

Време тече, и ми одрастамо, али се увек радо присетимо нашег детињства, времена када смо на свет гледали другачијим очима. Времена када нам је свет био стран и пун тајни... Када нас је гутао својим бескрајем и када нас је голицао по стопалима нагонећи нас да потрчимо у загрљај новим авантурама.

Дечак Бранко, који тек упознаје свет, различите доживљаје проживљава са својим дедом Радетом. Он покушава да дохвати месец, да докаже тврдоглавом деди да зна да навије сат и да убеди учитељицу да је вук зелен. Сви ти необични догађају дешавају се у Босанској крајни, у селу Липову.

Књига је занимљива, маштовита и пуна описа. Допада ми се јер писац на духовит начин приказује доживљаје из свог детињства. Из приповетке „Башта сљезове боје“ сам научила да човек и када остари остаје дете.

 Када сам увидела да и одрасли са лакоћом подетиње, уочила сам и погрешку коју сам написала на почетку: да се детињство не може поново проживети. Чини ми се да нисам сасвим била у праву јер није само писац пролазио кроз авантуре, ту је био и деда Раде који је подједнако био дете у души, као и његов унук Бранко.

 

Календар

No event in the calendar
пон уто сре чет пет суб нед
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31