BANERLEVO BANERyoutubecrveni BANERfacebook BANERtviterzeleni

Главни мени

mircic
grovana
vreme znanja

istorija (1)

Оснивање школе

Историја основне школе ''Момчило Живојиновић'' је почела на седници Народног Одбора општине Младеновац од 21. новембра 1955. године. Тада је донешена одлука да се од једне осмогодишње школе која је постојала у граду, оформе две: „Момчило Живојиновић“ и „Душан Ђурђевић“.

Основна школа „Момчило Живојиновић“ је почела са радом 01. фебруара 1956. године. За директора школе је постављен Момчило Богдановић, учитељ. У прву школску годину је уписано 520 ученика, од којих је формирано 8 одељења нижих и 7 одељења виших разреда. Интересантан је податак да је школа у том тренутку у личној својини имала само два писаћа стола и један ормар, док је све остало припадало Гимназији, чија су се предавања одвијала у истој згради. На почетку свога постојања, школа је имала великих проблема са простором. Наиме, и истој згради, данашњој згради школе, наставу су похађали ђаци три школе: Гимназије, Школе ученика у привреди и основци „Момчила Живојиновића“. Настава се одвијала у три смене, што је још више отежавало њено нормално реализовање. Поред главне зграде, у склопу школе је постојала Војна барака, која се налазила иза данашњег интерната (или боравка). Одређени број одељења је похађао наставу у овој бараци. Због изузетно лоших услова, санитарна инспекција је у школској 1958/59. Години забранила рад Војне бараке, па је она од тада служила као помоћна зграда. Још један велики проблем школе био је недостатак воде у главној згради,што је условљавало лошу хигијену. Инспекција је чак забранила почетак наставе 1957. године због овог проблема. Мокри чвор је направљен 1958. године, па је настава напокон могла да се несметано одвија. После великих проблема првих година постојања и затегнутих односа са Гимназијом, од које су позајмљивана средства за рад, 22. фебруара 1959. године у холу зграде откривена је спомен плоча Момчилу Живојиновићу, чиме је озваничено да зграда припада овој школи.

Писац  Летописа школе чији примерак постоји у школској библиотеци, нам је оставио још неке интересантне податке у вези рада  школе. На пример, можемо прочитати да школа није радила у неколико наврата због епидемије грипа и „велике хладноће“. Ту је, затим, податак да је први директор школе, Момчило Богдановић отишао 1958. године на нову дужност, а да је његов заменик био Блажо Газивода, наставник. Школа је и тада имала врло образован и стручан наставни кадар, што су добри резултати ученика у овим годинама и потврђивали. У марту 1957. Године формиран је Пионирски одред који је понео име школе, а априла 1958. године настало је Културно-уметничко друштво са драмском, рецитаторском, ритмичком и хорском секцијом.

Писац Летописа је забележио да је драмска секција имала највише успеха. Ученици су поставили представу којом је обележен крај прве школске године. Ова представа је изведена пред грађанима Младеновца, док су наредних година мали глумци гостовали у околним местима: Смедеревској Паланци, Аранђеловцу и Тополи. Најзапаженији комади су били „Маћеха и пасторка“ и „Украдени принц и изгубљена принцеза“.

Запажене резултате су ђаци показали и у спорту. Атлетске дисциплине, стрељаштво и шах су биле специјалности наших ђака у првим годинама постојања школе.

Извођене су и екскурзије и једнодневни излети широм Србије. Ученици су посетили Аранђеловац, Стражилово, Нови Сад, Београд и друге градове.

Из Летописа такође можемо сазнати и које су то предмете ђаци изучавали. Поред оних који постоје и данас (српски језик, математика, историја, географија, биологија, физика, хемија и фискултура), изучавали су се још и француски језик, цртање и лепо писање, хигијена и пољопривредне поуке, домаћинство, ручни рад и друго.

На овом месту ћемо, нажалост, морати да завршимо шетњу кроз прошлост наше школе. Недостатак података нам не дозвољава да ухватимо нит која недостаје.

 Можемо још рећи да данас основна школа „Момчило Живојиновић“  располаже са 3733м квадратних, од чега су ту 30 учионица, 2 радионице, библиотека, фискултурна сала и школска кухиња. У склопу школе постоје и издвојена одељења у Дубони, Шепшину и Рајковцу.

Дугачак и тежак пут је превалила наша школа од почетка свога постојања да би постала ово што је данас. Ми, који смо данас у школи наставници и ђаци, имамо ту срећу да можемо да уживамо у плодовима рада прошлих генерација, које су се својски трудиле да нам то омогуће и зато им дугујемо једно велико „Хвала!“  

Календар

No event in the calendar
пон уто сре чет пет суб нед
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31